Deset prirodnih čuda sveta polako nestaje
2009. 06. 16.
Od Amazona do Himalaja deset prirodnih čuda brzo će nestati ako klimatske promene nastave da idu ovim tokom – upozorava WWF, Svjetski fond za zaštitu prirode.

WWF je pripremio/la sumirajući izveštaj Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) koji nabraja 10 prirodnih čuda sveta koja mogu nestati kao rezultat klimatskih promena.

Na listi su:
 
· Veliki koralni greben (Australija)
 

 

 

·Pustinja Chihuahua (Mexika , SAD)
 

Chihuahua kanyon

 

· morske kornjače (Karibi)
 

 

·  valdivske prašume (Čile, Argentina)

 

·bengalski tigrovi koji žive (Indija, Sunderbans)

 

· Reka Jangce (Kina)

 

·Amazon (Brazil)

 

 

·Lososi (Beringsko more – Alaska)

 

·glečeri koji se tope (Himalaji)


·obale i šume Istočne Afrike

 

 

Velikom koralnom grebenu na obalama Australije preti bledilo* od zagrejane morske vode. Jedna četvrtina živog sveta mora vezana je za greben, njihov nestanak bio bi fatalan po mnoge vrste. Kornjačama (Eretmochelys imbricata) koje žive u moru, a hrane se na grebenima korala, preti opasnost ne samo da će izgubiti mesto gde se hrane, nego i druge opasnosti koje su posledica klimatskih promena. Kornjače ležu svoja jaja na peščanim obalama, međutim, povećana morska visina spira njihova gnezda. Kao posledica povećane temperature, među malim kornjačama koje se izležu iz jaja više je ženki nego mužjaka. Ako dođe do promene pravca i brzine strujanja vode okeana, kretanje kornjača biće prosto nemoguće.
 
Na obali reke Amazonas, koja je po dužini druga na svetu, do 2050. godine prosečna godišnja temperatura povećaće se za 2-3°C. Analogno ovome smanjiće se godišnje padavine, a kao posledica toga može se dogoditi da se 30-60% postojećih prašuma pretvori u suve savane. Ovakva promena tropskih biljaka i smanjenje padavina u mnogome će uticati na atmosferu Zemlje i na strujanja okeana.
 
Glečeri na Himalajama godišnje bivaju kraći za 10 metara zbog naglog otopljenja. Zbog toga dolazi do nagle promene vodostaja reka u koje se ova voda uliva. Prvo dolazi do velikih poplava, a kasnije do iznenadne suše. Pad vodostaja u reci Jangce, čiji je izvor u Himalajima, u Kini je prouzrokovalo probleme u snabdevanju vodom, iako ova reka pruža pijaću vodu, hranu i energiju stanovništvu od oko 450 miliona ljudi. Na ovom području već su primetne češće i veće oluje, poplave, klizanje tla, a zatim katastrofalne suše.
 
"Csak az üvegházhatású gázok kibocsátásának nagymértékű csökkentése állíthatja meg a világ természeti csodáinak teljes pusztulását." - nyilatkozta Csáki Roland, a WWF Magyarország igazgatóhelyettese. "A legnagyobb kibocsátó országok kormányainak eddigieknél sokkal határozottabb klímavédelmi intézkedéseket kell tenniük, hogy elkerüljük a katasztrófát."
 
Ukoliko nestanu glečeri Anda koji snabdevaju vodom ovo područje, prašume Valdiva, koje sa nalaze na teritoriji Čilea i Argentine, preti velika suša. Čempres (Fitzroya cupressoides), koji tu živi, a može da obstane i 3000 godina, važan je za izučavanje klimatskih promena: na osnovu godišnjih krugova može se ustanoviti kakve su bile klimatske promene u životu drveta.
“Potpuno uništenje prirodnih čuda sveta može se zaustaviti samo smanjenjem oslobađanja raznih štetnih gasova,” odgovorno tvrdi Čaki Roland, zamenik direktor WWF u Mađarskoj. “Vlade država koje oslobađaju najveću količinu štetnih gasova, moraju doneti odluke o zaštiti klime, kako bi zaustavili moguću katastrofu.”
*izbledeli korali : Zbog klimatskih promena povećava se temperatura vode mora, a kao posledica toga, u algama koje žive u simbiozi sa koralima i daju im boju, dolazi do oštećenja proteina koji je potreban za fotosintezu. Pošto ove alge ne mogu da snabdevaju hranom i energijom svog domaćina, on je jednostavno izbacuje. Život korala zavisi koliko algi može da zadrži. Aki izgubi sve alge, ugine i izbledi. Ovu pojavu nazivaju: bledilo korala. Dovoljno je da se temperatura poveća za 2 ºC i počinje uginuće.
 
Izvor: WWF / környezetvédelem.net

 


Nazad
NuovaEnergia Club

NuovaEnergia