Laslo Ervin: ono što je dobro za biosferu, dobro je i za nas
2009. 06. 24.
Laslo Ervin (76 godina) filozof, poziva na partnerstvo između civila i naučnika. Po njegovom mišljenju globalna kataklizma još može da se izbegne pod uslovom da osobe koje su u stanju da se odreknu svojih interesa i ljudi koji su predani održivoj budućnosti postanu većina.

HVG: Čovečanstvo je stiglo pred raskrsnicu, samo se još ne zna, da li je prva dekada 21. veka poslednja dekada starog sveta koji se raspada, ili prva dekada novog sveta – piše u svojoj novoj, nedavno izdatoj knjizi. Vaš „kolega“, James Lovelock britanski naučnik, otac hipoteze Gaia, smatra da je svet već prešao na drugu stranu i da će se svakako raspasti. Da li ove tvrdnje treba da shvatimo ozbiljno, imajući u vidu da se ni strahovi vezani za nov milenijum nisu ostvarili?

L. E.: Ukoliko je Lovelock u pravu, onda zaista ničta ne možemo da učinimo. Ali uopšte nije sigurno da smo već u drugoj fazi. Nezavisno od toga, mnogi naučnici i mističari smatraju da će 2012. doći do velikih promena. Astronomi misle da će delatnost sunca, na primer, biti veoma jaka, toliko da će se u jesen čak i promet aviona obustaviti na nekoliko dana. Ono o čemu ja govorim nije ni manje ni više od naglih promena koje se zbivaju u bilo kom društvu, kada u većoj zajednici nastane jedna vrsta kritične instabilnosti. Ko je mogao, na primer, da predvidi na početku 1989 šta će se desiti nekoliko meseci kasnije u istočnom delu Evrope? Jako je velika neodgovornost nadati se da će globalne promene doneti poboljšanje čovečanstva. Nema nikakve garancije, ako promene uslede, da će ih čovečanstvo preživeti.

HVG: Ne čini vam se da je u pojedini naučnim krugovima postalo trendi govoriti o promeni klime i globalnoj krizi, a da su ljudi prestali da reaguju na ovu temu?

L. E.: Gandhi je jednom rekao, veoma duhovito, kad neko kaže nešto novo, prvo ga izbegavaju, pa ga napadaju, a na kraju izjave da su isto to znali svo vreme. Napadi su već prošli, a čini mi se, nadam se, da senzitivnost raste. Čovečanstvo, kao moderna kultura, veċ barem 10 000 godina živi na održiv način. Jedno vreme smo bili u mogućnosti da korigujemo svoje greške modernom tehnologijom, ali vrlo brzo smo dostigli tačku nakon koje nema moguċnosti za korekciju. Ranije smo mislili da ako bacimo smeće u reku, onda će ono nestati; ako spalimo ugljenik, ono će postati dim i nestati. Tek kasnije smo shvatili da je sve povezano i da sve što se dešava na ovoj planeti ima uticaja i na nas. Naša generacija ima zadatak da povrati održivost.
HVG: Da li možete da zamislite da dođe do promene u pravcu održivosti jednostavno tako što će ljudi prihvatiti ovu misao ili ipak treba da nastupi globalna kriza?

L. E.: Bojim se poslednjeg a nadam se prethodnom. Ako sačekamo krizu, promene će teže uslediti, nego da učinimo korake sada.

HVG: U svojim spisima i predavanjima često se udaljavate od egzaktne nauke, čak možemo reći da postavljate svoja viđenja u jedan vid spiritualizma. Čime objašnjava to što naučni svet ipak ozbiljno shvata, štaviše odaje priznanje vašem radu?

L. E.: Ja samo tvrdim da postoje procesi u prirodi koji, čak i ako se ne vide, ne funkcionišu na bazi logike mehanike. Inače ja nisam profesionalni filozof. Ne interesuje me šta misle o meni, interesuje me samo ono što vidim da je istina, realnost. Sebe često definišem kao homo, a želi da bude sapiens.

HVG: Na osnovu vaših teorija čini se kao da ste osnovali novu religiju koja se delom bazira na prirodnim naukama...

L. E.: Ja lično nisam religiozan u klasičnom smislu, ne verujem u postojanje boga izvan prirode, a moja teorija ne može da se opovrgne jer je bazirana na naučnim otkrićima. Pronašli su, na primer, nelokalnost u kvantum fizici. Ispostavilo se da postoji veza između dve partikule u kvantum stanju na više hiljada kilometara udaljene jedna od druge. U poslednjih 10-15 godina uvideli smo da se slični efekti mogu naći u prirodi, pa čak i u univerzumu. U psihologiji je već davno poznata pojava da blizanci – koji su daleko jedno od drugog – osete šta se dešava s njihovim bratom ili sestrom. Po mom mišljenju, svi ljudi na Zemlji su povezani, iako možda ne istim intenzitetom. Za pojave kao ove naučnici uglavnom kažu da su pusta slučajnost, da nema objašnjenja. Ja kažem, nađimo objašnjenje. Po mom mišljenju, ljude povezuje jedno informaciono polje, slično gravitaciji ili eletromagnetnom polju, koje ne vidimo slobodnim okom, samo osećamo njegove efekte.

HVG: U modernim zapadnim društvima mnogi ne veruju u natprirodne sile, a ipak misle da je dobro delo učiniti nešto čak i za nama nepoznate ljude. Zašto osećate kao svoj zadatak da spojite ekologiju i spiritualnost?

L. E.: Svet se može razumeti isključivo racionalno ali se može shvatiti i na snažno intuitivan način. Zanimljivo je da do sličnog zaključka dolazimo iz oba pravca. Po mom mišljenju nema velike razlike između ova dva viđenja sveta: religije su se u početku rodile sa spiritualnog gledišta i – tek sad vidimo – jednog vida naučnog saznanja. Dok god čovek funkcioniše na darvinističkim osnovama i osnovama Adama Smitha po kojima će ostalima automatski biti dobro ako ja skupljam za sebe, ne može doći do velikih promena. Sve više ljudi shvata da je balans našeg sveta jako osetljiv, lako može da se naruši i svako ima neku ulogu u globalnom sistemu. Sve više ljudi čini najviše što može iako nisu sigurni da njihovi individualni postupci imaju ozbiljan efekat. Veruju da je ono što je dobro za biosferu dobro i za nas.

HVG: Dok u svojim spisima osuđujete onu vrstu nacionalizma kada jedna nacija, država ima za prioritet svoje direktne interese, svoj trust mozgova – valjda naglašavajući mađarsku pozadinu – nazvali ste Budimpeštanskim Klubom. Nema li ovde neke vrste kontradiktornosti između teorije i prakse?

L. E.: Od samog početka sam bio član Rimskog Kluba koji je proučavao mogućnosti čovečanstva za preživljavanje, i predložio sam da osnujemo organizaciju, koja je u stanju da se obrati različitim ljudima. Hteo sam da uvedem pisce, umetnike i duhovne vođe u zajednički proces razmišljanja. Na moj predlog Antalova vlada reagovala je vrlo pozitivno, i na kraju je naša organizacija 1993. počela sa delovanjem u okviru Fondacije Mađarska Kultura. Prvi sastanak Rimskog Kluba bio je u Rimu, odatle mu i ime, a mi smo se po prvi put sastali u Budimpešti, te smo tako postali Budimpeštanski Klub. Nisam se pokajao oko izbora imena, jer je Budimpešta u svetu sinonim za kreativnost.

HVG: Pojavljujete se kao osnivač ili neko ko podržava brojne organizacije dobrog renomea. Da niste neko ko je stručnjak za teoriju sistema, da li biste i onda razumeli rad i rezultat trustova mozgova?

L. E.: Ne tako davno trebalo je da damo nalog jednoj nemačkoj organiziciji da koordinira rad naše radne grupe. Smatramo da je važno da osnujemo organizacije koje su sposobne da se obrate različitim ljudima, jer ne znamo koji leptirov zamah krilima će pokrenuti tornado koji će zatim pokrenuti veću promenu. Budimpeštanski Klub se može naći u barem 15 država, svakih pola godine izdajemo izveštaj, ali uzdamo se i u univerzitet koji upravo sada osnivamo.

HVG: Ne čini vam se da Budimpeštanski Klub može biti izložen napadima da je pristrasan? Naime, po mišljenju mnogih, njegovi osnivači, Vitanji Ivan, Zvack Peter, Hankiš Elemer predstavljaju levo-liberalnu stranu.

L. E.: Naše osnivanje je danas već istorija. Gore pomenuti su svi moji prijatelji i u ono vreme bila su potrebna tri osnivača, ja nisam ni imao pojma, nije me ni interesovalo kojoj političkoj strani oni pripadaju. Sama podela na levu i desnu stranu je jedna od zastarelih teorija koje želimo da zamenimo nečim novim.
Izvor: HVG.HU


Nazad
NuovaEnergia Club

NuovaEnergia